Druga Machine Learning konferencija održava se od 21. – 23. maja na Paliću

Nakon uspešnog događaja prošle godine, od 21. – 23. maja 2020. biće održana druga Machine Learning konferencija u Srbiji. Prijave za konferenciju su otvorene i u toku je “BLIND” prodaja karata, po promotivnim cenama. Proces potvrđivanja učesnika i kompletiranja sadržaja konferencije još uvek je u toku.

Nakon uspešnog događaja prošle godine, od 21. - 23. maja 2020. biće održana druga Machine Learning konferencija u Srbiji.

Već sredinom marta očekuju se prve najave programa i Early Bird cene karata. Ukoliko vas tema zanima, već je pravo vreme da se prijavite!

Sajt konferencije za sve dodatne informacije: https://ml-conference.rs/

Kupovina karata: https://ml-conference.rs/#get-tickets

Ove godine program konferencije će biti produžen i trajaće tri dana, sa praktičnim radionicama prvi dan i mnogobrojnim stručnim predavanjima i panel diskusijama tokom naredna dva dana.

Još jedna sigurna prednost je i mesto održavanja konferencije – kongresni centar Velika Terasa na Paliću.

Osim mnogo izuzetnih priča o najnovijim trendovima iz oblasti: data science, mašinsko učenje i veštačka inteligencija, Machine Learning konferencija će biti i odlično mesto za networking sa eminentnim stučnjacima ne samo iz Srbije već iz šireg regiona.

Ako ste profesionalac u oblastima mašinskog učenja ili data science-a i imate interesantnu temu, možete se prijaviti i kao predavač. To je prilika da budite deo specijalizovane konferencije i predstavite se Machine Learning zajedinici.

Širi kontekst i poziv organizatora koji nam može dodatno približiti šta svi koji odluče da odu na konferenciju mogu očekivati je i tvrdnja da se nalazimo u sred revolucije – pa shodno tome, ne treba biti samo posmatrač, već biti i deo nje.

Sa iznenadnim napretkom mašinskog učenja i veštačke inteligencije, kao i njihove prisutnosti u našem svakodnevnom životu, društvu, ekonomiji i tehnologiji, budućnost je tu, dešava se svakodnevno.

Izazov: “Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije”

UNDP i UNFPA pozivaju data science zajednicu, IT profesionalce i akademsku zajednicu da iskoriste multidisciplinarni i data-driven pristup kako bismo produbili razumevanje procesa depopulacije i njenih pokretačkih snaga, kao i njihov uticaj na razvoj.

Pun tekst izazova možete pogledati OVDE.

Zašto da učestvujete u izazovu?

Kroz saradnju analitičara podataka, akademskih istraživača i stručnjaka u polju novih tehnologija, učesnici izazova doprineće identifikovanju novih prilika za sagledavanje procesa depopulacije, daće nove uvide u taj izazov i pomoći će onima koji se bave rešavanjem problema smanjivanja broja stanovnika u Srbiji.

Jedna ili više najboljih ideja biće nagrađene, a ukupan iznos sredstava koja su obezbeđena za razvoj rešenja je 40,000.00 dolara.

Izazov Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije

Ko može da se prijavi?

Svi zainteresovani, uključujući nevladine organizacije, kompanije, istraživačke institute i pojedince, su pozvani da se priključe izazovu tako što će ispuniti formular na ovom LINKU.

Prijava na Depopulation Data izazov se odvija u dve faze.

Tokom prve faze, potrebno je da objasnite ideju i podatke koje planirate da koristite. Rok za slanje te inicijalne ideje je 29. februar. Nakon ocene pristiglih prijava, odabrane ideje idu u drugu fazu izazova, u kojoj će se tražiti više detalja o pristupu, sastavu tima i budžetu potrebnom za realizaciju ideje.

Sva pitanja možete slati na acceleratorlabserbia@undp.org.

Tokom decembra “Data Science karavan” išao je kroz Srbiju

Obišli smo 6 gradova, organizovali isto toliko neformalnih i sadržajem bogatih meetup-a koji su imali za cilj povezivanje i umrežavanje različitih IT profesionalaca, data science stručnjaka, brendova i kompanija,  svih entuzijasta koji bi voleli da nauče više o data science oblasti.

Razmenjivali smo iskustva i ideje, ukazivali na primere dobre prakse i dali priliku onima koji već imaju odlične rezultate, da svoj rad i predstave.

Ono što smo želeli je da jedni drugima ukažemo na načine i mogućnosti transformacije poslovnih procesa i razvoja novih, digitalnih proizvoda i usluga.

Bili smo u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Čačku, Subotici i Beogradu.

Tri cilja su bila pred nama:

  • Predstavljanje udruženja Data Science Srbija
  • Približavanje data science oblasti i data scientist-a kao stručnjaka
  • Prezentovanje primera dobre prakse i konkretnih benefita primene nekih od rešenja

Odziv i podrška bili su sjajni u svim gradovima. Od prvog do poslednjeg meetup-a, imali smo sjajne posetioce, deo namenjen pitanjima i diskusiji bio je jednako bitan deo svake od prezentacija naših predavača.

Posebno želimo da istaknemo i naše predavače, koji su bili najvažniji deo ovog projekta i koji su svojim prezentacijama i iskustvima iz prakse uspeli da približe oblast data science, a zatim i da konkretnim primerima ukažu na značaj, mogućnosti i postignuća koja su već tu.

Među predavačima, ali i među posetiocima bilo je i fakultetskih profesora, što ukazuje na ozbiljnost i posvećenost ovoj temi i u okviru akademske zajednice. Bravo!

Meetup-i su bili i odlična prilika da se najave i planirani događaji za narednu godinu poput Data Science Conference Europe 2020, kao i novi studijski programi na fakultetima.

Ne možemo a da ne pomenemo sve koji su učestvovali i na taj način im se još jednom zahvalimo.

Prva stanica bio je Niš i naši domaćini niški Startup Center.

Data science karavan niš

Bojana Soro iz startup-a Content Insights AD  je kroz uvodno predavanje o data science objasnila osnovne pojmove i primene ove oblasti u poslovanju.

Valentina Đorđević iz kompanije Things Solver je kroz primer iz prakse pokazala kako se kombinacija različitih principa i algoritama mašinskog učenja može uspešno koristiti za strateško planiranje ulaganja i obezbeđivanje stabilnog cash flow-a.

Data scinece karavan Nis

Druga epizoda Data Science Karavana bila je na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

Posebno želimo da se zahvalimo dekanu prof. dr. Petru Veselinoviću na gostoprimstvu i organizaciji.

Aleksa Radosavcevic iz Comtrade Digital Services je kroz realni primer iz domena Smart Energy ispričao kako se problem može rešiti uz Auto ML.

data science karavan kragujevac

Profesor dr. Vladimir Ranković je osim odličnog predavanja na temu šta je to data science i akcenta na multidisciplinarnosti neophodnoj za praktičnu primenu na rešavanju poslovnih problema, najavio i master studijski program “Večtacka inteligencija u poslovanju” koji je u procesu akreditacije i očekuje se od oktobra 2020. na ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

data science karavan kragujevac

Treći meetup organizovan je u Novom Sadu u tamošnjem Startit centru.

Dusan Jakovetic, docent na Faculty of Sciences je nakon kratkog uvoda u osnovne data science pojmove pokazao nekoliko primera primene na kojima je radio u okviru Master of Science in Applied Mathematics studijskog programa i Naučno-istraživačkog projekta I-BiDaaS Horizon.

Oskar Marko, istraživač na BioSense Institute je prikazao na nekoliko primera kako oni rešavaju svakodnevne probleme i pomažu poboljšanju prinosa u poljoprivredi.

data science jaravan novi sad

U Čačku nam je domaćin bio Naučno tehnološki park Čačak, a odlično predavanje su održali Nenad Stefanovic profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu i Stefan Jovanovic Data scientist u kompaniji Nordeus.

data science karavan cacak

Nastavili smo do Subotice. Mesto okupljanja bio je Ekonomski fakultet. 

Kroz dva konkretna primera približili smo učesnicima kako Data Science projekti izgledaju u praksi.

Dusica Vilov (Infostud grupa) i Valentina Đorđević  održale su fantastična predavanja. Ovo je bila prilika da i profesor  Mirko Savic predstavi novi master program Advanced Data Analytics in Business.

data science karavan subotica

Poslednja stanica bio je Beograd i  ICT Hub.

Valentina Đorđević je svoje predavanje održala i na završenom meetup-u.

Tatjana Kecojevic direktor Sister Analyst  je otvorila meetup porukom o neophodnosti da se adresira data literacy kroz neformalno obrazovanje i time data pismenost učini dostupnom širokom spektru ljudi različitog znanja i iskustva.

data science karavan beograd

Aleksandar Linc-Djordjevic član UO Data Science Srbija i project manager Data Science Conference je ovog puta stavio svoju data scientist kapu i podelio sa nama primer iz finansijske industrije i pametnog upravljanja bankomatima.

Aleksandar je ovom prilikom i najavio Data Science Conference Europe 2020 i start blindbird prodaje karata. Konferencija naredne godine obara sve rekorde, tako da imate i sve preporuke da na radar obavezno stavite ovaj događaj.

Time smo završili naš prvi Data Science Karavan.

Utiske još uvek sumiramo i sigurno ćemo sve zaključke razraditi i u akcionom planu za 2020 godinu.

Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh

Beogradska otvorena škola, Internet društvo Srbije i IoT kompanija AllThingsTalk vas pozivaju na predstavljanje rezultata projekta „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“. Reč je o inicijativi koja se bavi uključivanjem građana u proces prikupljanja i objavljivanja podataka o kvalitetu vazduha u Beogradu.

Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh prezentacija

„Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“ imaju za cilj da, kroz primenu principa otvorenih podataka, doprinesu boljem kvalitetu i dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha u Srbiji. Vidljivi podaci će doprineti podizanju svesti i poboljšanju informisanosti građana o kvalitetu vazduha, kao i stvaranju adekvatnog okruženja na internetu za objavljivanje, razmenu, prikupljanje i korišćenje podataka o kvalitetu vazduha u mašinski čitljivom formatu.

Projekat je baziran na principu građanske nauke kroz koju se širi značaj i poboljšava informisanost građana o važnosti teme zagađenja vazduha. Kroz projekat je uspostavljena mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha, koja trenutno broji više od 20 građana. Oni su učestvovali u sastavljanju mernih uređaja preko kojih sada prate koncentracije zagađujućih materija, a prikupljene podatke dele na maker platformi. Podaci su otvoreni i dostupni svima u mašinski čitljivom formatu.

Na događaju će učesnici građanskog merenja preneti svoja iskustva, a tom prilikom će se i diskutovati o potencijalu upotrebe veštačke inteligencije u predviđanju kvaliteta vazduha. Događaj će okupiti predstavnike tehnološke zajednice, predstavnike civilnog društva, donatore i građane koji su zainteresovani  za temu zagađenja vazduha, prikupljanja i analize podataka.

Predstavljanje rezultata projekta će se održati 15. januara 2020. godine u Impact Hub-u, na adresi Makedonska 21, sa početkom u 17h.

Svoj dolazak možete potvrditi OVDE.

Inicijativa je podržana od strane projekta “Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koji sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.

Zbog čega je totalna privatnost nemoguća?

Strožija regulativa pomenuta je kao rešenje za zaštitu podataka tokom panela Big data: resurs društva ili elita. Zbog čega ova ideja izlazi van okvira modernog društva kome pripadamo?

Stručna javnost imala je priliku da čuje nešto više o slučaju Kembridž analitike od nekadašnjeg rukovodioca istraživanja ove firme Mihajla Popeskua, u okviru pomenutog panela koji je održan 20. decembra u ICT Hub-u. Pored njega Mirko Savić, Jelisaveta Petrović i ja imali smo priliku da razgovaramo na ovu temu. Panel je organizovala Laboratorije za digitalnu sociometriju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Zbog čega je totalna privatnost nemoguća

Na kraju svih izlaganja dobili smo nekoliko jednostavnih pitanja koja zahtevaju složeniji odgovor.

Prvo bih objasnio kako je Kembridž analitika dospela u epicentar medijske pažnje. Kristofer Vajli  uzbunio je javnost u martu 2018. tvrdnjom da je Aleksandar Kogan sa Univerziteta u Kembridžu prodao podatke više desetina miliona korisnika Fejsbuka Kembridž analitici.

Kogan je to uradio kao što smo mogli svi mi koji posedujemo bazične programerske veštine. Napravio je Fejsbuk aplikaciju i verovatno nije očekivao da će dobiti podatke prijatelja onih koji su učestvovali u njegovoj anketi o tipovima ličnosti. To znači da je bilo potrebno učešće oko 15 hiljada osoba da bi dobio podatke sa više desetina miliona profila.

Zašto je Vajlijeva dojava bila je atraktivna za medije? Dobili smo temu koja “prodaje novine”.  Veliki deo javnosti veruje u Velikog brata. Sada imamo njegovo ime. To je Kembridž analitika.

Istovremeno, deo političke elite se uplašio. Tramp je neočekivano pobedio na predsedničkim izborima. U ovoj kampanji učestvovala je Kembridž analitika. Mihajlo kaže da je segmentacija glasača zasnovana na klasičnoj anketi odigrala glavnu ulogu tokom Trampove kampanje u kojoj su targetirani neodlučni birači u odlučujućim američkim državama. Paranoja da će onaj ko ko ima podatke uticati na izborne rezultate možda je bila glavni okidač da Evropska unija donese GDPR  ali i da SAD rekordno kazni Fejsbuk. 

Fejsbukov poslovni model se u velikoj meri zasniva na podacima. Američke vlasti izvršile su pritisak na Fejsbuk kako bi promenio način na koji sa ophodi sa podacima. Teško je reći ko će pobediti u okršaju oko kontrole podataka. Neki kažu da je kazna od 5 milijardi dolara pobeda za Fejsbuk, jer se u okviru nje ne navodi šta je konkretno potrebno promeniti.

Sa druge strane okeana Evopska unija donosi GDPR. Set propisa namenjen zašiti ličnih podataka građana EU uopšteno je napisan i težak za razumevanje. Pored obaveze da svaka organizacija ima službenika zaduženog za zaštitu podataka o ličnosti malo je poznato postojanje legitimnog interesa. Ovo je način da kompanije pravdaju svoje postupanje u slučaju da vrše obradu ličnih podataka za koje je malo verovatno da će dobiti saglasnost. To znači da je moguće ciljano reklamiranje i segmentacija tržišta. Kompanija koja se poziva na legitmni interes treba da pokaže da njeno korišćenje podataka ne zadire u  u privatnost pojedinca.

Još jedna uočljiva posledica GDPR-a je pop ap koji iskače kada pristupamo nekom sajtu. Pop ap nas pita da se saglasimo da podelimo informacije sa sajtom. Uglavnom svi prihvatimo uslove korišćenja bez čitanja. Uprkos tome kolačići su mnogostruko značajnji u agregaciji našeg digitalnog otiska, kaže Mihajlo. Postoje sajtovi koji trguju sa takvim inforomacijama. Oni su moćniji nego što možemo da zamislimo. I to je sve legalno.

Panel Big data resurs društva ili elita. Fotografija Gazela Pudar Draško

Panel Big data resurs društva ili elita. Fotografija Gazela Pudar Draško

Povrh svega korisno je napomenuti da su istraživanja Kosinskog pokazala da su dovoljni javni podaci  kako bi se izvršila napredna segmentacija tržišta. Ona uglavnom podrazumeva razvrstavanje na introvertne i ekstrovertne osobe kao dva osnovna tipa ličnosti. Posle toga im se šalju više ili manje dinamične poruke u zavisnosti od toga ko je koji tip.

Možda vas ovakva rešenja GDPR-a iznenađuju, kao i činjenica da se segmentacija potrošača radila mnogo pre nego što su veliki podaci postali aktuelni. Razvrstavanje po tipovima ličnosti ili na osnovu interesovanja je regularna marketinška praksa.

Povezivanje proizvoda sa ljudskim potrebama, kao na primer automobila sa atraktivnom devojkom ili piva sa druženjem je prisutno od samog početka reklamiranja. To bi moglo da se okarakteriše kao manipulacija. Istina, ona koju retko primećujemo, iako je vidimo na svakom koraku.

Marketing je u srcu potrošačkog društva. Zahvaljujući njemu ljudi kupuju mnogo više od onoga koliko im je potrebno. Većina pokušava da zadovolji svoje psihološke potebe potrošnjom, što je nemoguće. Ovo za posledicu ima rastuće nezadovoljstvo a potom i proteste, čak i u razvijenim zapadnim društvima. Zabranjivanje sofisticiranog reklamiranja u eri kada sve veći broj ljudi koristi mobilne platforme bio bi direktan udarac potrošačkom društvu u kome živimo.

Navedena rešenja GDPR-a su logična, bar do nalaženja nekog boljeg vida socijalnog inženjeringa. Ta alternativa bi bila društvo koje će izostaviti novac i potrošnju kao osnovne vrednosti. Do tada, jedino rešenje koje vidim jeste obrazovanje. I to na svim nivoima školovanja. Kursevi medijske pismenosti u kojima se do detalja uči kako marketing utiče na nas najbolji su način za srećnije društvo sa višim nivoom demokratskog kapaciteta.

Korišćenjem velikih podataka takođe možemo da saznamo kako mediji i marketing utiču na nas ali i kako da unapredimo društvo. Naša namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.

Fokusirali smo se na obradu jednog segmenta koji se odnosi na medije sa prvenstvenim ciljem da ukažemo na razliku između medijske slike i onoga što se stvarno dešava u društvu. U pitanju je kreiranje metodgologije za izračunavanje Indeksa medijske distorzije kao i njegovo automatizovano prikazivanje na grafikonima za različite zemlje. Ideja da mediji budu odraz društva u ogledalu ugrožena je željom za profitom privatnih medija ali i uticajem iz ekonomskih i političkih centara moći.

Kao što možemo negativno da utičemo na društvo putem medija isto tako možemo da napravimo pozitivnu razliku. Cilj je da medji realističnije odslikavaju društvenu realnost. To je njihova uloga, naročito kada imamo u vidu javni servis.

Navešću par primera preliminarnih rezultata naših istraživanja. Ukoliko mediji potenciraju pozitivne priče o uspehu pojedinaca ili kompanija mogu poslužiti kao primer i inspiracija drugim ljudima, što će uticati na smanjenje negativnih osećanja među korisnicima medija. Zatim, pozitivna osećanja u medijima povezana su sa porastom objava o porodici među građanima. Druga istraživanja govore da je porodica povezana sa srećom.

Uspostavljanje Indeksa medijske distorzije koji bi u realnom vremenu merio sociometrijske parameter, što bi bilo prikazano na onlajn, može da bude pokretač za edukativne inicijative sa ciljem da se građani uče kritičkom korišćenju medija tako što će prepoznati manipulacije.

Drugi uticaj koji možemo da ostvarimo je ukazivanje novinarima kako oni kroz svoj posao utiču na društvo da bi bili svesni svoje odgovornosti, mogućnosti unapređenja svog rada ali i realističnijeg izveštavanja.

Na kraju, donosioci zakona su ti kojima bi sociometrijski nalazi uticaja medija na društvo bili od koristi za usmeravanje legislative koja uređuje medijski prostor.

Autor teksta je Dr Ljubiša Bojić, naučni saradnik

Koordinator Laboratorije za digitalnu sociometriju,

Institut za filozofiju i društvenu teoriju,

Univerzitet u Beogradu.